i

Jutros sam uselila u dom. Četvrti kat, šesti paviljon, pogled na zgrade preko puta. Otac mi je pomogao donijeti torbu i kutije s knjigama. Dobro da je visoko. Svijet je s visine ljepši.

Upoznala sam cimericu. Amra, Bosanka, književnost druga godina. Studirala je valjda do rata u Brčkom, onda je bila godinu dana u Švicarskoj, sad je tu. Čini se fina.

Otac me vodio na večeru u neki restoran. Pokušavao je među zalogajima ubaciti i koji komentar o učenju i o dečkima, ali mu nisam dopustila da priča gluposti. Na kraju smo se skoro posvađali. Odmah mi je bilo žao.

ii

Prokleta birokracija! Ponovo nisam uspjela izvaditi sve papire, pa još ne mogu jesti u menzi. Navečer smo išli u neki disko, upoznati se za zagrebačkim noćnim životom, ali bilo je bez veze. Uglavnom sam se dosađivala, na kraju sam ih ostavila i sama otišla doma. Mrki se opet nešto mota oko mene, ali ne pada mi na pamet da mu popustim. Ovo je Zagreb, ovo je nešto drugo. Novi početak i to napokon moj novi početak. Gluposti ostavljam iza sebe i ulazim u ovo nova, onakva kakva doista želim biti. Za početak to isključuje Mrkija.

 
(fragment priče “Irena” iz zbirke priča “Mučenice”.)